logo

Тажрибани кафолатли абсолют ва нисбий хатолари. Икки вариантдан олинган ўртача қийматларни таҳлил қилиш

Yuklangan vaqt:

20.09.2019

Ko'chirishlar soni:

0

Hajmi:

222 KB
Тажрибани кафолатли абсолют ва нисбий хатолари. Икки вариантдан олинган ўртача қийматларни таҳлил қилиш Режа: 1. Тажрибани кафолат абсолют ва нисбий хатолари. Мисол. 2. Бош йиғиндини тасодифий миқдор мажмуаси рақамли тавсифлари. 3. Бош йиғиндини тавсифларини таҳлили. 4. 4.Тажрибани икки вариантидан олинган ўртача қийматларни аниқлаш. 5. Икки вариантдан олинган натижаларни таҳлили. 6. 6.Тасодифий миқдор тақсимот қонуни. Колмогоров мезони. 1. Ўртача қиймат бўйича абсолют хато. n tG m H X 2. Ўратча квадратик оғиш бўйича хатоси. n tG m H G 2  3. Вариация коэффициент бўйича хатоси. n tC m H 2  4. Квадратик нотекислик бўйича хатоси. n tH m H H 2  t -коэффициент, агар n  30, бўлганда t =2,0. Кафолатли нисбий хато бош йиғиндини бир-бирга таққослаш учун қўлланилиб, қуйидаги формуладан топилади. 1. % 100 )(   H X X X m m 2. % 100 )(   H G G G m m 3. % 100 )(   H C C C m m 4. % 100 )(   H H H H m m Мисол: 2 та цехда ишлаб чиқарилган 25 тексли ипни статистик тавсифлари топилганда қуйидаги натижалар олинади. Цех N 1. Цех N 2. X H =273 гс m x =5,72 X H =272,8 m x =3,00 G H =28,6 m G =4,05 G H =8,28 m G =1,16 H H =10,5% m H =1,48 H H =3,0 m H =0,42 Қайси цех ипни сифати бўйича яхши ишлайди. Ҳар бир цех бош йиғинди бўлгани учун ишончли нисбий хатони топамиз; 1 чи цех учун. 2 чи цех учун. m x =5,72/273  100=2,09%, m x =1,30% m G =4,05/28,6  100=1,43%, m G =1,41. m H =1,4%, m H =1,43%. Ишончли нисбий хато бўйича 2 та цехни қ ийматларида фар қ йў қ. Шунинг учун икала цех ҳ ам сифат бўйича бир хил ишлар экан . Бош йиғиндини статистик тавсифларини топиши 1.Ўртача қиймат бўйича.;X H m X X   2. Ўртача квадратик оғиш бўйича. G n H m n n a G G    1 3. Вариация коэффициенти бўйича. C n H m n n a C C    1 4. Квадратик нотекислик бўйича. H H H m n n a H H    1 na -коэффициент. n 2 Ў 4 5 10 15 30 na 0 ,798 0,836 0,52 0,9 0,97 0,98 1,0 X m - ишончли абсолют хато ўртача қиймат бўйича. H C G m m m , , - ишончли абсолют хато квадратик оғиш, вариация коэффициенти, квадратик нотекисликлар бўйича. Масалан: Икки вариантда тажриба ўтказилди. Вариант А  А 1 , А 2 , А 3 ...............А n Вариант В  В 1 , В 2 , В 3 ...............В n Ҳар бир вариант бўйича статик тавсифларни топамиз. Вариант А  A A A H C G X , , , Вариант В  В В В H C G X , , , Топилган ҳар бир тавсиф бўйича икки вариант орасидаги фарқ яъни В A В А В A В A H H С С G G X X     , , , Ишончли эканлигини аниқлаш керак Бунинг учун қуйидаги мезонлардан фойдаланамиз. Мезонни ҳисобий қиймати қуйидаги формулалардан топилади: Агар n  30 бўлса: 1.В В A A В A Xx n G n G X X t 2 2 )(    3. В В A A В A Cx n C n C C C t 2 2 2 2 )(    2. В В A A В A Xx n G n G G G t 2 2 2 2 )(    4. В В A A В A Hx n H n H H H t 2 2 2 2 )(    Агар жад хис t t  бўлса, бирорта вариантдан олинган натижани яхши ёки ёмон дейиш мумкин. Агар n  30 бўлса, t жад =2,0 га тенг. Агар n  30 бўлса, мезон ҳар бир кўрсаткич бўйича қуйидагича топилади: 2 2 )( )1 ( В A D A Xx S S n n X X t     2 2 В A S ва S лар қуйидагича топилади:    n A A X A S 1 2 1 2 ) (    n В В X В S 1 2 1 2 ) ( Бунда t хис ни К ни қийматига кўра қуйидагича топилади. Мисол: Матони пишиқлиги текширилганда 2 та вариантдан қуйидаги натижалар олинди. Вар. А  =42 кгс, А=38 кгс, А=46 кгс. Вар. В  В=39 кгс, В=41 кгс, В=43 кгс. 42A X кгс, 41В X кгс,  n 3. Топиш керак: қайси вариантда олинган мато пишиқроқ?           n A A X A S 1 2 2 2 2 2 32 ) 42 46( ) 42 38( ) 42 42( ) ( 8 ) 41 43( ) 41 41( ) 41 39( 2 2 2 2       ВS 38,0 8 32 )1 3(3 41 42 )(      Xxt 4 )1 3(2    K 4  K учун 78,2  жадt 78,2 38,0  Ҳисобий мезон жадвалдагидан кам бўлганлиги учун 2 та вариантдан олинган натижалар бир хил, яъни бирорта вариантдаги мато пишиқлик бўйича бир биридан фарқ қилмайди. Тасодифий сонларни тақсимот қонунини аниқлаш. Тажрибадан олинган тажриба натижаларини нормал қонунга бўйсунишини аниқлаш учун қуйидаги мезонлардан фойдаланилади: Смирнов, Пирсон, Х, Колмогоров мезонлари. Колмогоров мезони. Колмогоров мезонини қиймати қуйидаги формула орқали топилади.n d х  Агар жад хис    кичкина бўлса, намунадан олинган тасодифий сонлар нормал қонунга бўйсунади. жад .. Колмогоров «Математическая статистика и ее примененение в текстильной и швейной промышленности» китобини иловасидан олинади. d - бирорта сон (катталик). Уни топиш учун қуйидаги жадвал тузилади. класс- лар i X ж m жw ) ( iH oW S H H i G X X t   ) ( 67,0 t W жi   ) ( iж oW S ) ( iH oW S - ) ( iж oW S 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 K 1 X 1 m 1 w 1H w 1t 1ж w 1ж w 1 1 ж H w w  2 K 2 X 2 m 2w 2 1 H H w w  2t 2жw 2 1 ж ж w w  ) ( ) ( 2 1 2 1 ж ж H H w w w w    3 K 3 X 3 m 3 w ва 3t 3жw 3 2 1 ж ж ж w w w   ва 4 K 4 X 4 m 4 w хоказо 4t 4ж w ва хоказо 5 K 5 X 5 m 5 w 5t 5жw хоказо 6 K 6 X 6 m 6w 6t 6ж w Жадвал қуйидагича тузилади. 1. Жадвални 1, 2, 3 устунлари кўпайтириш ёки жамлаш усулига ўхшаб олинади. 2. ) ( iH oW S топиш учун 5-устун биринчи қаторига 4- устун биринчи қаторни қийматини ёзамиз. 5-устунни иккинчи қаторига 4-устунни биринчи ва иккинчи қаторлар йиғиндиси ёзилади ва хоказо. 3. t ни ҳар бир класс учун қийматини формула орқали топиб 6-устунга ёзамиз. 4. Назарий частостни қийматини формула орқали топиб 7-устунга ёзамиз. Бунда ) (t  қийматини 6-устундаги t ни қийматига нисбатан Виноградов китобини иловасидан оламиз. 5. ) ( iж oW S ни қийматини топиш учун 8-устунни биринси қаторига 7-устунни биринчи қаторини қийматини ёзамиз. 8-устунни иккинчи қаторига 7-устунни биринчи ва иккинчи қаторлар йиғиндисини ёзамиз ва хоказо. 6. 9чи устунга 5 чи ва 8 чи устунлар айирмасини (абсолют) ёзамиз. 7. 9 чи устунни энг катта қийматини d га тенг деб қабул қилиб, Колмогоров мезонини ҳисоблаймиз. Адабиётлар: 1. Севостьянов А.Г. «Методы и средства исследования механика технологических процессов текстильной промышленности» М., Легкая индустрия, 1980 й. 2. Поздняков Б.П. «Методы отбора проб в прядении» М., Легкая индустрия, 1965й. 3. Виноградов Ю.С. «Математическая статистикаи ее прменение в текстильнорй и швейной промышленности». М., Легкая индустрия. 1970й. 4. Виноградов Ю.С. «Сборник задач по математической статистики и теории вероятности в текстильной и швейной промышленности». М., Легкая индустрия. 1970й.