logo

avaScript тили. Браузернинг объектли моделидан JavaScript да фойдаланиш. Window, Document, Link, Anchor, History объектлари – хоссалари, усуллари, ҳодисалар

Загружено в:

20.09.2019

Скачано:

0

Размер:

161.5 KB
JavaScript тили. Браузернинг объектли моделидан JavaScript да фойдаланиш. Window, Document, Link, Anchor, History объектлари – хоссалари, усуллари, ҳодисалар Режа : 1. Браузернинг объектли модели 2. JavaScript да объектлар иерархияси Таянч иборалар : Web-сахифа, JavaScript, дастурлаш тили, скриптлар, версия, HTML тили, коди, конструкция, функция , JavaScript коди, JSP буйруқлари, услублар, фреймлар, объектлар иерархияси ва ҳ.к. Объект . Объектнинг хоссалари деб аталувчи баъзи бир берилганларнинг (хужжат, ой-йиллар, кўринишлар ва б.) мажмуидир. Масалан. Хужжатнинг объект қуйидаги хоссаларга эга: матн ранги, фон ранги, охирги ўзгартириш санаси, хужжат ўтган URL ва шунга ўхшаш масалалар. Ходисалар . Ҳодисалар JavaScript элементи бўлиб, улар керакли амалларни маълум вақтларда ишлатиш имкониятини беради. Масалан. Объект устида бажариладиган ҳодисалар мажмуи. Ходисалар ва уларни ишлаб чикарувчилар JavaScript тилида дастурлаштиришнинг энг зарур кисми хисобланади. Ходисалар фойдаланувчининг у ёки бу харакатларидан ташкил топади. Агар у кайсидир тугмани босса, мурожаатини кесиб утса, “Mouse Over” ходисаси юз беради. Ходисаларнинг бир неча турлари мавжуд. Биз JavaScript дастуримизда улардан бир нечтасини бажаришимиз мумкин ва буни ходисаларни ишловчи махсус дастур ёрдамида амалга оширишимиз мумкин. Демак, тугмачани босиш оркали тушиб кетувчи ойна ходисасини яратиш мумкин. Бу шуни англатадики, Click – босиш ходисаси билан ойна яратиш реакцияси булиши керак . Жорий вактда биз ишлатишимиз керак булган дастур – ходисаларни ишлаб чикарувчи OnClick деб аталади. Ва у компьютерга ходиса руй берганда нима килиш кераклигини хабар беради. Берилаган мисол бир нечта янги хусусиятларга эга, уларни тартиб буйича куриб чикамиз. Биринчи янги хусусият бу OnClick =” alert (‘ Y 0’)” булиб у < input > тегига тегишли. Айтиб утганимиздек, бу тугмани босганингизда нима содир булишини аникла нг . <script language=“JavaScript”> < !-- hide Function calculation() Var x=12;Var y=5;Var result=x+y; Alert (result); //- - </script> </head> <body> <form> <input type = “button” value = “calculate” onclick = “calculation()”> </form> </body> Бу ерда тугмачани босиш билан calculation() функциясини чикариш жараёни руй беради. Сезган булсангиз, бу функция x,y ва result узгарувчиларидан фойдаланиб, кушиш амалини бажаради. Узгарувчиларни var калит сузи билан эълон килиш мумкин. Узгарувчилар турли катталикларни сон, сатр ва хакозаларни саклаш учун ишлатилади. Скриптнинг var result = x+y сатри браузерга result узгарувчисини хосил кушиш ва унга х+у арифметик амални жойлаштиришни (5+12) хабар беради. Бундан сунг result узгарувчиси 17 кийматни олади. Бу холда alert (result) ва alert(17) буйруги бир хил вазифани бажаради. Бошкача килиб айтганда, бу 17 сон ёзилган дарчага эга буламиз. JavaScript да объектлар иерархияси JavaScript тилида барча web-сахифадаги барча элементлар иерархик тузилишда жойлаштирилади. Хар бир элемент объект сифатида намоён бўлади. Ва хар бир шундай объект маълум хусусият ва услуб (метод)ларга эга бўлади. JavaScript тили нуқтаи назаридан браузер ойнаси-бу қандайдир Windows объектидир. Ушбу объект ўз навбатида холат қатори (строка состояния) каби элементларни ўз ичига олади. Ойна ичида биз шунингдек HTML хужжатини (ёки бошқа турдаги файлларни) жойлаштиришимиз мумкин. Биз ушбу иерархиядаги турли объектлар хақида маълумотга эга бўлиш ва ушбу иерархияни бошқариш имкониятига эга бўлишимиз керак. Бунинг учун биз JavaScript тилида турли объектларга мурожаат қандай амалга оширилишини ва объектлардан тўғри фойдалана билишни ўрганишимиз керак. Расмдан кўриниб турибдики, иерархик тузилмадаги ҳар бир объект ўз номига эга. Шунинг учун, агар сиз HTML-сахифадаги 1-расмга қандай қилиб мурожаат этишни билмоқчи бўлсангиз объектлар иерархиясини яхшилаб ўрганиб чиқишингиз керак. Ишни энг юқоридан бошлаш керак. Бундай иерархик тўзилманинг биринчи объекти document деб номланади. Шунинг учун, агар сиз HTML-сахифадаги 1-расмга қандай қилиб мурожаат этишни билмоқчи бўлсангиз объектлар иерархиясини яхшилаб ўрганиб чиқишингиз керак. Ишни энг юқоридан бошлаш керак. Бундай иерархик тўзилманинг биринчи объекти document деб номланади. Сахифадаги биринчи расм images[0] объекти сифатида берилган. Бу эса ушбу объектга JavaScript да document.images[0] деб ёзиб мурожаат этилишини билдиради. Агар сиз, масалан, фойдаланувчи форманинг биринчи элементига қандай матн киритганини билишни истасангиз, энг аввало ушбу объектга қандай қилиб мурожаат (доступ) олишни билишингиз керак. Сахифадаги биринчи расм images[0] объекти сифатида берилган. Бу эса ушбу объектга JavaScript да document.images[0] деб ёзиб мурожаат этилишини билдиради. Агар сиз, масалан, фойдаланувчи форманинг биринчи элементига қандай матн киритганини билишни истасангиз, энг аввало ушбу объектга қандай қилиб мурожаат (доступ) олишни билишингиз керак. Энди фойдаланувчи томонидан киритилган матнни қандай қилиб билиб олиш мумкин? Объектни қайси хоссаси ва услублари ушбу маълумотга рухсат олишини сиз JavaScript бўйича бирор-бир маълумотномадан ёки Интернет тармоғидан олишинигиз мумкин Бунинг учун JavaScript да қуйидаги қаторни ёзиш керак: name=document.forms[0].elements[0].value; Адабиётлар: 1. “ Интернет технологияси ” фани бўйичаамалий машғулотларни ўтказиш учун ўқув-услубий қўлланма . I - семестр . 2. С.Л.Эш қобилов . Интернет – ахборот қидирув . Т–“Фан” нашриёти, 2006й. 3. S.K.Ro’zimov. Kompyuter savodxonligi. Т – “Fan” nashriyoti, 2006y. 4. M.M.Aripov, J.U.Muxammadiyev. Informatika. Informatsion texnologiyalar. Darslik. Т, 2006y. 5. М.М.Арипов ва бошқалар. Информатика . Ахборот технологиялари . Тошкент , T Д Т У , 2002 й . 6. О.П.Ильина, Информационные технологии. С-Петербург, 2002. 7. Компьютерные технологии обработки информации. Под ред.С.В.Назарова. M ., Финансы и статистика,.2001й. 8. Интернет с нуля. Под редакцией Н.Домина. M . Учебное пособие - 2006й. 9. Castro Elizabeth . HTML 4 for the World Wide Web. Berkeley: Press, 1998 10. В . Дронов JAVA Script в Web – дизайне . С.Петербург. 2001. 11. Будилов В.А. Практические занятия по HTML (учебное пособие) 2004г, 903с.